logo

Logarifmik va ko'rsatkichli tenglama va tengsizliklarni o'rganish metodikasi

Yuklangan vaqt:

08.08.2023

Ko'chirishlar soni:

0

Hajmi:

516.982421875 KB
MAVZU:Logarifmik va ko'rsatkichli tenglama va
tengsizliklarni o'rganish metodikasi
                     REJA:
1. Logarifmik tenglama.
2. Ko`rsatkichli tengsizliklar.
3. Tenglama,tengsizlik  va  ularning  
sistemalarini  asosiy  sinflarini  o’rganish  
metodikasi.         Ko‘rsatkichli va logarifmik tenglama va tengsizliklar.
Ko rsatkichli tenglama va tengsizliklar transtsendent tenglama va ʼ
tengsizliklar sinfiga kiradi.
Ta rif:
ʼ  O zgarmas asoslarda daraja ko rsatkichlarida noma lum 	ʼ ʼ ʼ
qatnashgan tenglama(tengsizlik) lar ko rsatkichli tenglama va 	
ʼ
tengsizliklar deb ataladi. 
Ko rsatkichli tenglama(tengsizlik)larni yechish	
ʼ
1. y=   a x
  ko‘rinishdagi   funkciya   ko‘rsatkichli   funkciya   deyiladi.   Bunda
a	
 1, a	 0.
2. a	
 1   bo‘lsa,   y= a x
  funkciya quyidagi xossalarga ega bo‘ladi:
a) D(y)=R;    
b)    E(y)=R
+ ;    
v)  funkciya o‘sadi ;    
g)  x=0  da  y=1;
d) x>0  da  a x
>1;
e) x<0  da  0< a x
<1.
1- shakl.
3.  y= a x
    funkciya   0< a<1   da quyidagi xossalarga ega bo‘ladi:
a)  D(y)=R;
b)  E(y)=R
+ ;    
v) funkciya kamayadi;
g) x=0 da y=1;
d) x>0 da 0< a x
<1;
e) x<0 da a x
>1.
     2-shakl.
Ta’rif:   Musbat   b      sonining   a   asosga ko‘ra logarifmi deb    b    ni hosil qilish
uchun   a   ni   ko‘tarish   kerak   bo‘lgan   daraja   ko‘rsatkichiga   aytiladi.   Bunda
a	
 1, a>0.
v  sonining  a  asosga ko‘ra logarifmi odatda  log
a  b   ko‘rinishda yoziladi.
Ta’rif:   Asosi 10 dan iborat bo‘lgan logarifmlarni   o‘nli logarifmlar   deyiladi.
Ularni odatda    lgb   ko‘rinishda yoziladi, bunda  b  ixtiyoriy musbat son.
Ta’rif:     Asosi   e   sonidan   iborat   logarifmni   natural   logarifm   yoki   Neper
logarifmi   deyiladi.   Ularni   odatda     lnb     ko‘rinishda   yoziladi,   bunda   b
ixtiyoriy musbat son. 
y=a x 
ko‘rsatkichli funkciya monoton funkciya bo‘lib, u teskarilanuv- x0y
1 y= а x
а>1
x0y
1 y= а x
0< а<1 chidir.
y=a x  
    funkciya   grafigini   y=x     to‘g‘ri   chizig‘iga   nisbatan   simmetrik
akslantirsak,   y=log
a x   funkciya grafigini hosil qilamiz.
4. a>1   bo‘lsa, logarifmik funkciya quyidagi xossalarga ega bo‘ladi:
a)   D(y)=R
+ ;    
b)   E(y)=R;
v)   funkciya o‘sadi;
g)  x=0  da  l o g
a x=0;
d) 0<x<1  da  l o g
a x<0;
e) x>1  da  l o g
a x>0 ( 3-shakl ).
       
5. y= log
a x   funkciya   0<x<1  da quyidagi xossalarga ega:
a)   D(y)=R
+ ;    
b)   E(y)=R;    
v)   funkciya kamayadi;    
g)  x=0  da  l o g
a x=0;
d) 0<x<1  da  l o g
a x>0;
e) x>1  da  l o g
a x<0 (4 -shakl ).
 4-  shakl.
Logarifmlar quyidagi asosiy xossalarga ega:
1.     log
a (x y)= log
a x+log
a y;
2.     	
log	a(
x
y)=	log	ax−	log	ay;
3.     l o g
a y k
=k	
 l o g
a b;
4.     	
log	ay=log	cy	
log	ca	;	(c≠1;	c>0);
5.     	
log	aky=	1
klog	ay,	k≠	0;
6.      	
log	amyn=	n
m	log	ay,	m≠0;
7.      l o g
a a=1;
8.      l o g
a 1=0;
9.      	
xlog	ay=	ylogax,    bu yerda   x,y   lar musbat haqiqiy sonlar.
10.      	
alog	ab=	b
11.	
log	ay=	log	anyn x0y
1 y=lоg
a x,   0<a<1 x0y
1
y=l о g
a x,  a>0
y=l о g
a x,   0<a<1
3-шакл. 12.   log	ay=	1	
log	ya.
Yuqoridagi barcha formulalar o‘nli va natural logarifmlar uchun ham o‘rinli
bo‘laveradi.
       1.  Ko‘rsatkichli tenglama.
Ta’rif:   Noma’lum   o‘zgaruvchi   daraja   ko‘rsatkichida   ishtirok   etgan
tenglamaga  ko‘rsatkichli tenglama  deyiladi 
Sodda   ko‘rsatkichli   tenglama       a x
=b     ko‘rinishda   yoziladi,   bunda       a>0,
b>0,   a	
 1.   Bu   tenglamaning   ikkala   qismini     a     asosga     ko‘ra   logarifmlab,
x=log
a b   ni topamiz.
1- misol. 5 2x-1
=y 3-x
  tenglamani yeching.
Yechish. 2x-1=(3-x)log
5 y   yoki  	
x=	
1+3log	5y	
2+log	5y   ni hosil qilamiz.
Quyida ko‘rsatkichli tenglamalarning maxsus turlarini qaraymiz:
1.1.   	
 a 2x
+	 ax
+	 =0 (a>0,  a	 1)    ko‘rinishdagi tenglama
Bunday tenglama    a x
=t
1   va  a x
=t
2   tenglamalar sistemasini yechishga 
keltiriladi. Bunda     t
1 ,  t
2     	
 a 2x
+	 ax
+	 =0    tenglamaning ildizlari.
2- misol.	
8
2x−	2
3(1+1x)+12	=	0     tenglamani  yeching.
Yechish:  Daraja  ko‘rsatkichining xossalaridan foydalanib,	
(8
1
x)
2
−	2
3(1+1
x)
+12	=	0	ёки	(8
1
x)
2
−	8⋅8
1
x+12	=	0
  tenglamani hosil 
qilamiz.	
t=8
1
x
 almashtirish bajarib,    t 2
-8t+10=0 ni olamiz. Uni yechib,  t
1 =2 t
2 =6 ni 
olamiz. U holda dastlabki tenglama   	
{8
1
x
=2
¿
¿¿¿     sistemaga ekvivalent bo‘ladi. 
Bu sistemani 8 asosga ko‘ra logarifmlab, 	
{	
1
x	
=	log	8	2	¿	¿	¿	¿
   
ni hosil qilamiz. 1.2.  a 2x
+	 (ab) x
+	 b 2x
=0   ko‘rinishdagi tenglama
Bunday   tenglama      	
t=	ax
bx       almashtirish   yordamida   kvadrat   tenglamaga
keladi.
3- misol. 9 x
+6 x
=2 2x+1
tenglamani yeching.
Yechish:   Daraja ko‘rsatkichining xossalaridan foydalanib, quyidagi
3 2x
+2 x	

3 x
=2	 2 2x
    tenglamani hosil qilamiz. Bu tenglamaning ikkala qismini
2 2x
   ga bo‘lib,   	
t=(
3
2)
x   belgilash kiritib,    t 2
+t=2    kvadrat tenglamani hosil
qilamiz. Uni yechib,    t
1 =1, t
2 =-2    ildizlarni topamiz.
U holda	
{(
3
2)
x
=1¿¿¿¿       sistema   hosil   bo‘ladi,   uning   1-tenglamasini  	
3
2   asos
bo‘yicha   logarifmlab,       x=0       ekanini   topamiz.Sistemaning   2-tenglamasi
yechimga   ega   emas,   chunki      	
(
3
2)
x   x   ning   har   qanday   qiymatlarida   noldan
katta.
Javob : x=0.
1.3. Ko‘paytuvchilarga yoyish bilan yechiladigan tenglamalar
4- misol. 25	
 2 x
-10 x
+5 x
=25    tenglamani yeching.
Yechish:   Qo‘shiluvchilarni quyidagicha guruxlaymiz: 25	
 2 x
-25+5 x
-
2 x	

5 x
=0
25(2 x
-1)+ 5 x
(1-2 x
)=0 ,   umumiy ko‘paytuvchini qavsdan tashqariga 
chiqarsak,  (25-5 x
)( 2 x
-1)=0    tenglamani olamiz. Bundan esa    5 x
=25    yoki   
2 x
=1   tenglamalarni olamiz. Bu tenglamalardan  x=2    yoki    x=0    yechimni 
topamiz.
Javob: x={0;2}
1.4. a(x) b(x)
=1 ko‘rinishdagi tenglama Bu tenglama    {a(x)=1¿¿¿¿    sistemaga teng kuchli bo‘ladi.
5- misol.	
|x−5|x2−5x+6=1    tenglamani yeching.
Yechish:   Berilgan tenglama 	
{x−	5=	1¿¿¿¿    sistemaga teng kuchli.
Sistemaning 1- tenglamasi    x
1 =6    ildizga, ikkinchisi esa    x
2 =2,
x
3 =3    ildizlarga ega. Dastlabki tenglama ildizlari  {2;3;6}  sonlar bo‘ladi.
1.  Оддий кўрсаткичли тенглама ва тенгсизликлар
хоссага асосан қуйидаги оддий кўрсаткичли тенгламалар ечилади  
                                              	
ax=	b   ёки  	a	x=	a	c ;                         
(1)
                                            	
a	f(x)=	b   ёки  	a	
f(x)
=	a	c ;                        
(2)
                                            	
a	f(x)=	b	g(x)   ёки  	a	
f(x)
=	a	
g(x) .               
(3)	
a	
x
=	b
тенгламанинг ечими   	a>0	,	a≠	1   ва  	b	>	0  да	
x=	log	ab
дан иборат. Агар 	b сонини  	b=	ac кўринишда тасвирлаш
мумкин бўлса, у ҳолда 	
a
x
=	a
c  тенгламанинг 	
a>0	,	a≠	1 даги 
ечими  	
x=	c дан иборат.	
a	f(x)=	b
тенгламанинг ечими   ( уни	a  асосига кўра 
логарифмлаб ) 	
a>	0	,	a≠	1   ва  	b>	0 да 	f(x)=	log	ab .  Агар   	b сонини  b=	acкўринишда тасвирлаш мумкин бўлса ,  у ҳолда 	a	
f(x)
=	a	c  
тенгламанинг 	
a>0	,	a≠	1   даги ечими 	f(x)=	c дан иборат .	
a	f(x)=	bg(x)
тенгламанинг ечими   ( уни асосларидан бири 
бўйича логарифмлаб ) 	
a>	0	,	a≠	1   ва  	b>	0 , 	b≠	1 да ечими	
f(x)=	g(x)log	ab
 Агар 	b   сонини 	b=	ag(x) кўринишда ифодалаш 
мумкин бўлса, у ҳолда 	
af(x)=	ag(x)   тенгламанинг    	a>	0	,	a≠	1  
даги ечими 	
f(x)=	g	(x)  бўлади.
Оддий кўрсаткичли тенгламаларга ўхшаш кўрсаткичли 
тенгсизликларни ҳам ажраатиб кўрсатамиз :
                              	
a	x>	b	(a	x<	b	)   ёки  	a	
x
>	a	
c	(a	x<	ac) ;                  
(4)
                              	
a	f(x)>	b	(a	f(x)<	b)   ёки  	af(x)>	ac	(af(x)<	ac) ;       
(5)
     	
a	f(x)>b	g(x)	(a	f(x)<	bg(x))   ёки  	af(x)>	ag(x)	(a	f(x)<	ag(x)) ,  бу ерда	
a>	0	,	a≠	1
.      (6)
( Шунга ўхшаш тенгсизликларни  «≤»  ёки  «≥»  ишоралар билан 
ҳам қараш мумкин )
Оддий кўрсаткичли тенгсизликларни ечиш усули кўрсаткичли 
функциянинг монотонлик хоссасига асосланган ( 	
30  хосса).	
ax>	b	(ax<	b)
  ёки  	ax>ac	(ax<ac)  тенгсизликнинг ечимлар 
тўплами :	
a	>	1
, 	b>	0   да   	x>log	ab  (	x<log	ab ) ёки 	x>c (	x<	c ); 0<	a<1, 	b>	0  да  	x<log	ab  (	x>log	ab ) ёки 	x<	c  (	x>c );	
a>	0
, 	b≤	0 да ихтиёрий ҳақиқий сон ( ечимлар йўқ ).
 	
a	f(x)>	b	(af(x)<	b)  ёки 	af(x)>	ac	(a	f(x)<	ac) тенгсизликнинг 
ечими тенг кучли алмаштириш билан боғлиқ :	
a>1
, 	b>	0  да   	f(x)>	log	ab  (	f(x)<log	ab ) ёки 	f	(x)>	c (	f(x)<c
)  тенгсизликка ;	
0<	a<1
, 	b>	0    да 	f(x)<log	ab  (	f(x)>log	ab ) ёки 	f(x)<c (	
f(x)>	c
)  тенгсизликка ;
a>	0
, 	b≤	0 да     ихтиёрий ҳақиқий сон ( ечимлар йўқ ).	
a	f(x)>bg(x)	(af(x)<bg(x))
 ёки 	af(x)>	ag(x)	(af(x)<	ag(x))  
тенгсизликнинг ечими тенг кучли алмаштириш билан боғлиқ ::	
a>	1
, 	b>0,b≠	1   да   	f(x)>log	abg(x)  (	f(x)<log	abg(x) ) ёки 	f(x)>g(x) (	
f(x)<g(x)
)  тенгсизликка ;	
0<a<1
, 	b>0,b≠1 да    	f(x)<log	abg(x)  (	f(x)>log	abg(x) ) ёки 	f(x)<g(x) (	
f(x)>g(x)
)  тенгсизликка .
Мисол: 1.  Тенгламаларни ечинг: а) 	
4x=64 ;   б) 	17	x−x2=1 ;  
в) 	
(
2
5)
x−1
=(6,25	)6x−5 , г) 	32x−153x+2=(
9
5)⋅52x33x ; д)  	
(2−	√3)x2
=	(2+√3)x ; 
е) 	
62x−1=83−x ; ж) 	72x−4=36	2−x .
Ечиш:  а) 	
64  сони 	43 га тенг бўлгани учун берилган тенглама, у 
ҳолда берилган тенглама 
4x=	43 кўринишни олади, унинг ечими 	x=3 .
б) 	
1=17	0 бўлгани учун, у ҳолда берилган тенглама 	x−	x2=	0⇔	
x=0,x=1.
тенгламага тенг кучли.
в)  Тенгламанинг ўнг қисмини 	
2
5  асосга келтирамиз :	
(6,25	)6x−5=(
25
4)
6x−5
=	(
5
2)
12x−10
=	(
2
5)
10−12x
. 	
(
2
5)
x−1
=(
2
5)
10−12x   тенгламани оламиз , у x−1=10	−12	xтенгламага тенг кучли ,    	x=11
13  илдизга эга .
г)  Ягона асосга ўтишни тенгламанинг иккала қисмини тенглама
ўнг қисмида турган ифодага  бўлиш орқали амалга оширилади(бу 
мумкин,чунки кўрсаткичли функция қийматлари мусбат)	
32x−153x+2	
52x33x	⋅5
9=	1⇔	3−15x+2	
3x	⋅5
32=	1⇔	(
5
3)
x+3
=(
5
3)
0
 ни оламиз, бундан   	
x+3=	0⇔	
⇔	x=−3
.
д)  Берилган тенглама 	
(2−	√3)x2
=	(2−	√3)−x тенгламага тенг кучли, 
чунки , 	
2+√3=	(2+√3)(2−	√3)	
2−	√3	
=	1	
2−	√3 . 	x2=−	x тенгламага ўтамиз ,  унинг 
илдизлари  	
x=0  и 	x=−1 .
Жавоб:   а) 	
x=3 ; б) 	x=0;x=	1 ; в) 	x=11
13 ; г) 	x=−3 ; 
Мисол: 2.    Тенгсизликларни ечинг : а) 	
25	x>125	3x−2 ; б)	
(0,3	)4x2−2x−2≤(0,3	)2x−3
;    в) 	2	
x
x2−1<2	
1x−2 ;   г)  	32x−1<11	3−x .
Ечиш:    а) 	
25	x=52x  ҳамда   	125	3x−2=59x−6 бўлгани учун берилган 
тенгсизлик , 	
52x>59x−6 тенгсизликка тенг кучли . 	y=5t функция 
ўсувчилигини ҳисобга олиб  - 	
2x>9x−6 тенгсизликка ўтамиз ,  бундан	
x<6
7
.
  б)  	
y=(0,3	)t функция   -  камаювчи бўлгани учун берилган 
тенгсизликни тенг кучли  	
4x2−	2x−	2≥	2x−3 тенгсизлик билан 
алмаштирамиз . 	
(2x−	1)2≥0 ,  бундан  	x -  ихтиёрий ҳақиқий сон  .
в)  	
y=	2t функция ўсувчи бўлгани учун берилган тенгсизликка  
тенг кучли   	
x
x2−1
<	1
x−	2 тенгсизликни ечамиз. Охирги тенгсизликни 
оралиқлар усули билан ечамиз, бунинг учун тенгсизликни 1		
2
1	1	2+ +__ _	x	
x
x2−1
−	1
x−2<0кўринишга келтирамиз. Касрларни умумий махражга 
келтиргандан ва ўхшаш ҳадларни ихчамлагандан  сўнг	
1−2x	
(x−1)(x+1)(x−2)<0
га эга бўламиз.
Каср қийматлари манфий бўлган оралиқларни танлаймиз . Бундан	
x<−1
; 	
1
2<x<1 ; 	x>2 .
Жавоб:   а) 
x<6
7 ; б) 	x  -  ихтиёрий ҳақиқий сон ; в) 	x<−1 ;                	
1
2<x<1
; 	x>2 ;  г)  	
x<
1+3log	311	
2+log	311 .
Янги ўзгарувчини киритиш
Мисол:   5.     Тенгламаларни   ечинг:   а)  	
25	x−	6⋅5x+5=	0 ;   б)	
125	x+20	x=23x+1
.
Ечиш:   а)  	
5x=t деб белгилаймиз, бу ерда  ,  	t>0  ( 	20  хоссага кўра
).   Берилган   тенглама  	
t   га   нисбатан   квадрат   тенгламага   келади :	
t2−	6t+5=	0
,   унинг   илдизлари  	t=1,t=5 .   Уларнинг   иккаласи   ҳам  	t>0
шартни   қаноатлантиради ,   у   ҳолда   алмаштиришга   қайтиб      	
[5x=1,	
[5x=5	
[	
⇔
   	
[x=0,	
[x=1.
[ ни оламиз.
б)   Берилган   тенгламага   даража   хоссаларини   қўллагандан   сўнг
Берилган   тенглама:  	
125	x+20	x=	2⋅8x кўринишга   келади.   Тенглама
иккала   томонини.  	
8x   га   бўламиз(кўрсаткичли   функция   хоссасига кўра  8x>0 ),   олдинги   тенгламага   тенг   кучли    	(
125
8	)
x
+(
20
8	)
x
=	2    	
⇔	
(
5
2)
3x
+(
5
2)
x
−	2=	0
тенгламани  оламиз.   	(
5
2)
x
=	t алмаштириш киритамиз,
бу ерда    	
t>0 ,  	t3+t−	2=0  	⇔  	(t−	1)(t2+t+2)=	0 ,   ни оламиз, унинг   ечими	
t=1
.  	(
5
2)
x
=1 тенгламани ечамиз , бундан   	
x=0 .
Мисол: 6.    Тенгсизликларни ечинг : а) 
(5+2√6)x+(√3+√2)x>12 ; 
б) 	
1
3x+5
≤	1	
3x+1−1 .
Ечиш:   а)  	
(√3+√2)x=	t бўлсин, бу ерда  	t>0 .   	(5+2√6)  ифода  	√2  ва	
√3
сонлар йиғиндисининг квадрати, яъни   	(5+2√6)=	(√3+√2)2 , у ҳолда	
(5+2√6)x=	(√3+√2)2x
.   	
t2+t−	12	>0   тенгсизликни ечамиз,  	t>0 эканлигини
ҳисобга олиб,  	
t>3 ни оламиз.  	(√3+√2)x>3 тенгсизликни ечиш қолади ,
бу ерда   	
√3+√2>1 ,  шунинг учун  	x>log	√3+√23 .
б)  	
3x=	t деб   белгилаймиз ,   бу   ерда  	t>0 ,ва	t+5>0 эканлигини
ҳисобга   олиб   ( яъни   бу   ифодага   тенгсизликнинг   иккала   қисмини
кўпайтирамиз ),   берилган   тенгламага   кучли  	
3t−1−t−5	
3t−1	≤0
тенгсизликни   оламиз ,   ўхшаш   ҳадларни   ихчамлаймиз   ва  	
2t−6	
3t−1≤0 ни
оламиз ,   тенгсизлик   ечими   ярим   оралиқ  	
(1
3;3] .   Кейин
қўштенгсизликни    	
1
3<3x≤	3 ечамиз,  	y=3n   -   ўсувчи,   шунинг   учун	
−1<x≤1
.
2.3.  Бир жинсли тенглама(тенгсизлик)лар
Мисол: 7.    Тенгламани ечинг 	
2⋅81	x+1−36	x+1−3⋅16	x+1=0 . Ечиш:   Берилган   тенглама   тенгламага   тенг   кучли2⋅92(x+1)−9x+1⋅4x+1−3⋅42(x+1)=0
,   уни   ечиш   бир   жинсли	
2u2(x)−u(x)v(x)−3⋅v2(x)=0
тенгламага   келтирилади,   бу   ерда  	u(x)=9x+1 ,	
v(x)=4x+1
.  	4x+1>0 бўлгани   учун   тенгламани  	42(x+1) га   бўлиш   мумкин,
берилган   тенгламага   тенг   кучли  	
2⋅(
9
4)
2(x+1)
−(
9
4)
x+1
−	3=	0 тенгламани
оламиз.    	
(
9
4)
x+1
=t алмаштириш   киритамиз,  	
t>0 :  	2t2−	t−	3=	0⇔	t=3
2 .
Берилган тенглама  	
(
9
4)
x+1
=	3
2   	⇔  	x=−	1
2  га тенг кучли.
Мисол: 8.    Тенгсизликни ечинг
32x2−	2⋅3x2+x+6+32x+12¿0 .
Ечиш:   Тенгсизлик   бир   жинсли,   уни  	
32x2−	2⋅3x2
¿3x+6+32(x+6)¿0
кўринишда   ифодалаш   мумкин.   7-мисолдаги   алмаштиришларни
бажарамиз.  	
(
3x2	
3x+6)
2
−	2⋅(
3x2	
3x+6)+1>0	
⇔  	(3x2−x−6)2
−2⋅3x2−x−6+1>0 га   эга
бўламиз. 	
t=3x2−x−6 алмаштириш киритамиз, бу ерда 	t>0 , 	t2−	2t+1>0  	⇔	
(t−	1)2>0
ни   оламиз.   Охирги   тенгсизликнинг   ечими  	t−1=0   дан
ташқари   барча   ҳақиқий   сонлардан   иборат,   яъни  	
t=1 ни   қарамаслик
лозим: 	
3x2−x−6≠1⇔	x2−	x−	6≠	0⇔	x≠3,x≠−2 .
Жавоб:  	
x≠3,x≠−2 .
2.4. Функциялар хоссаларидан фойдаланиш
Мисол: 9.    Тенгламаларни ечинг : а) 	
5x−2=8−	x ;   б) 	3x+4x=	5x ; 
в) 	
5x⋅x
√8x−1=	500 .
Ечиш:   а)  	
x=3   -   берилган   тенглама   илдизи.   Тенглама   бошқа
илдизларга   эга   эмас,   чунки   тенгламанинг   чап   қисми   ўсувчи функция,   ўнг   қисми   эса   камаювчи.   Бу   функциялар   графиклари
биттадан   ортиқ   кесишиш   нуқтасига   эга   эмас.   Демак ,  x=3   -
тенгламанинг ягона илдизи.
  б)      	
x=2   -   берилган   тенглама   илдизи.   Тенглама   бошқа
илдизларга   эга   эмаслигини   кўрсатамиз.Тенгламани  	
(
3
5)
x
+(
4
5)
x
=	1
кўринишга   келтирамиз .  	
f(x)=(
3
5)
x
+(
4
5)
x -   функция   иккита   камаювчи
функциялар йиғиндиси сифатида камаювчи, ҳар бир қийматини бир
марта қабул қилади. 
Мисол:   10 .     Тенгсизликларни   ечинг :     а)  	
3x+	4x≥	25 ;   б)	
√8−	2x−2<	log	3(x−	7)
.
Ечиш:   а)  Тенгсизликнинг чап қисми иккита ўсувчи функциялар
йиғиндиси сифатида ўсувчи функция . 	
x<2  учун  	f(x)=	3x+4x<	f(2)=	25
,   	
x≥2 учун  	f(x)≥	f(2)=	25 бўлгани  учун  берилган  тенгсизлик  ечимлар
тўплами 	
x≥2 .
б)   Тенгсизлик   аниқланиш   соҳаси  	
{x−7>0,¿¿¿¿    	⇔      	{x>7,¿¿¿¿    	⇔	
{x>7,¿¿¿¿
системадан топилади. Система ечимларга эга эмас, демак берилган
тенгсизлик ҳам ечимларга эга эмас. 
Якуний   хулосалар :   Кўрсаткичли   тенглама(тенгсизлик)ларни
ечиш   жараёни   иррационал   тенглама(тенгсизлик)ларни   ечиш
схемасига   кўра   амалга   ошади:   берилган   тенглама(тенгсизлик)ни соддалаштириш, уни маълум типдаги тенглама(тенгсизлик)ка олиб
келиш, оддий тенглама(тенгсизлик) ни ечиш .
Логарифми к тенглама ва тенгсизликлар
Логарифмик   тенглама   ва   тенгсизликлар   трансцендент   тенглама   ва
тенгсизликлар синфига киради.
Таъриф    :       Ўзгармас   асосларда   даража   кўрсаткичларида   номаълум
қатнашган тенглама(тенгсизлик) лар кўрсаткичли тенглама ва тенгсизликлар
деб аталади.  
Логарифмик   тенглама(тенгсизлик)ларни   ечиш  y=ax,a>0,a≠1
кўрсаткичли функция хоссаларига асосланган:
Аниқланиш соҳаси – барча ҳақиқий сонлар тўплами (	
R ).	
20.
  Қийматлар соҳаси-барча мусбат сонлар тўплами (	ax>0 , барча  	x∈R
лар учун).	
30.
  При  	a>1   да     функция   ўсади,   яъни   агар  	x1<	x2 бўлса , у   ҳолда     то	
ax1<	ax2
.   При  	0	<	a	<	1 дар     функция   камаяди,   яъни   агар    	x1<x2 бўлса,   у
ҳолда  , то 	
ax1>ax2 .  Тескариси ҳам ўринли.
Теорема.  
a	
x1>	a	
x2 кўрсаткичли   тенгсизлик        	a>	1 да    	x1>	x2
тенгсизликка тенг кучли  , 	
0<	a<	1   да 	x1<	x2 тенгсизликка тенг кучли .	
40.
 	ax1=	ax2   фақат ва фақат    	x1=	x2  бўлганда ўринли .
1. Оддий лоагарифмик тенглама ва тенгсизликлар
Л огарифмик   тенглама(тенгсизликлар)ларда     номаълумни   ўз   ичига
олган   ифодалар   логарифм   белгиси   остида   қатнашади.   Эслатиб   ўтамиз,   b
сонининг    а асосга кўра логарифми деб , бу ерда  	
a>0,a≠1 ,   а   сонини b сони
ҳосил   бўлиши   учун   кўтариш   керак   бўлган   даража   кўрсаткичига   айтилади:	
log	ab=	c⇔	b=	ac
, где  	a>0,a≠1,b>0 . Логарифм   таърифига  кўра   логарифмик
тенглама(тенгсизлик)ларни   ечишда   уларга   кирувчи   логарифмик   ифодалар мавджудлик   шартларини   ва   уларни   тенглама(тенгсизлик   )   аниқланиш
соҳасини топишда ҳисобга олиш лозим.
Логарифмик   тенглама   ( тенгсизликлар)   ни   ечиш  y=log	ax,a>0,a≠1
функция хоссаларига асосланган :	
10.
  Аниқланиш соҳаси  –	(0;+∞)  барча мусбат сонлар тўплами	
20.
  Қийматлар соҳаси  – барча ҳақиқий сонлар тўплами  	R .	
30.
 	a>	1    да  функция  	(0;+∞)  да ўсади , яъни агар  	0<x1<x2 ,  бўлса, у ҳолда	
log	ax1<log	ax2
.  	0<a<1  да   функция 	(0;+∞) да камаяди, яъни агар  	0<x1<x2
бўлса, у ҳолда  	
log	ax1>log	ax2 .  Тескариси ҳам ўринли : агар  	log	ax1<log	ax2
бўлса,   у   ҳолда    	
a>1   да    	0<x1<x2 тенгсизликка ,   а  	0<a<1   да   -    	x1>x2>0
тенгсизликка ўтамиз .	
40.
 	log	ax1=	log	ax2   фақат   ва   фақат  	x1=	x2 бўлганда   ўринли,   бу   ерда	
x1>0,x2>0
.
А.  
log	af(x)=	b   кўринишдаги   тенглама   ва   унга   мос  	log	af(x)<b ,	
log	af(x)≤	b
, 	log	af(x)>b , 	log	af(x)≥	b тенгсизликлар, бу ерда  	a>0,a≠1 .	
log	af(x)=	b
 тенглама  (логарифм  таърифига кўра ) 	f(x)=ab   тенгламага
тенг кучли .
Мисол: 1. Тенгламани ечинг : 	
log	3(5	x−	1)=	2 .
Ечиш:   Берилган   тенглама  	
5x−1=32 тенгламага   тенг   кучли .   У   ҳолда :	
5	x−	1=	32⇔	5	x−	1=	9⇔	5	x=	10	⇔	x=	2
.	
log	af(x)<b
  тенгсизлик   ( логарифми к   функци я	30   хоссасига   асосан   )	
a>1
да  	{f(x)<a
b
,¿¿¿¿   тенгсизликлар   системасига,    	0<a<1   да  	f(x)>ab
тенгсизликка тенг кучли . Шунга ўхшаш бошқа мос тенгсизликлар қаралади .
Мисол: 2.  Тенгсизликни ечинг: 	
log	5(x+	2)≤	3 . Ечиш:   Учитывая,   что  3=	log	553 эканлигини   ҳисобга   олиб,	
log	5(x+2)≤	log	553
тенгкучли тенгсизликка ўтамиз.  	y=	log	5t   функция асоси
равно   5>1   бўлгани   учун   ,   у   аниқланиш   соҳасида   ўсади (   t >0   да ). У   ҳолда   :	
log	5(x	+	2	)≤	log	55	
3
⇔	¿	{x	+	2	>	0	;	¿	¿	¿
.
В.  	
log	af(x)=	log	ag(x)   кўринишдаги   тенглама   ва   унга   мос     ,	
log	af(x)<log	ag(x)
 	log	af(x)≤	log	ag(x) ,  	log	af(x)>log	ag(x) ,	
log	af(x)≥	log	ag(x)
 тенгсизликлар, бу ерда   	a>0,a≠	1 .	
log	af(x)=	log	ag(x)
тенглама   ( логарифми к     функци я	40 хоссасига   кўра   )	
{f(x)>0;¿{g(x)>0;¿¿¿¿
системага тенг кучли, у ўз навбатида  	{f(x)>0;¿¿¿¿ ёки 	{g(x)>0;¿¿¿¿
системалардан бирига тенг кучли
Мисол: 4.  Тенгламани ечинг: 	
lg	(x2−	2)=	lg	x .
Ечиш:    Берилган тенглама  	
{x
2
−2>0;¿{x>0;¿¿¿¿ системага тенг кучли.
Лекин аниқланиш соҳаларининг шартларидан бирини ташлаш мумкин,
чунки  у логарифмик ифодаларнинг тенглигидан автоматик равишда ҳисобга
олинади. У ҳолда: 	
{x
2
−2>0;¿{x>0;¿¿¿¿	{	x	>	0	;	¿	¿	¿	¿	
lg	(x2−	2)=	lg	x
тенгламани бошқача усулини ҳам таклиф этиш мумкин.
Бу   усул   текшириш   билан   якунланиши   лозим,   топилган   илдизлар   берилган
тенгламани   қаноатлантириши   текширилади.   Масалан,  	
lg	(x2−	2)=lg	x
тенгламани   ечишда   олинган  	
x1=−	1,x2=	2 илдизларни   текшириб,  	x=−1 да
иккала қисмида маънога эга бўлмаган   	
lg(−1) ифода ҳосил бўлади, яъни 	x=−1 берилган   тенглама   илдизи   эмас,  x=2 ни   қўйганда    	lg	2=lg	2 тўғри   тенгликни
оламиз, яъни. 	
x=2  берилган тенглама илдизи бўлади.	
log	af(x)<log	ag(x)
 тенгсизлик  ( логарифмик функциянинг	30  хоссаига
асосан     )  	
a>1  	{f(x)>0,¿¿¿¿   тенгсизликлар   системасига;  	0<	a<1   да	
{g(x)>0,¿¿¿¿
  тенгсизликлар   системасига   тенг   кучли.   Шунга   ўхшаш   бошқа
мос тенгсизликлар қаралади.  
Мисол: 5.  Тенгсизликни ечинг: 	
log	3(5−	4	x)<log	3(x−	1) .
Ечиш:  	
y=	log	3t логарифмик   функция   асоси     3>1тенг   бўлгани   учун,   у
аниқланиш   соҳасида     (   t>0   да   )   У   ҳолда   берилган   тенгсизлик.	
{5	−	4	x	>	0	;	¿	¿	¿	¿
тенгсизликлар системасига тенг кучли.
С .  	
log	g(x)f(x)=	b   кўринишдаги   тенглама   ва   унга   мос  	log	g(x)f(x)<b ,	
log	g(x)f(x)≤	b
, 	log	g(x)f(x)>b , 	log	g(x)f(x)≥	b тенгсизликлар .
   	
log	g(x)f(x)=b   тенглама   (логарифма   таърифига   кўра   )  	{g(x)>0;¿{g(x)≠1;¿¿¿¿
системага   тенг   кучли.  	
f(x)>0   шарт    	f(x)=	gb(x),g(x)>0 шартларга   асосан
автоматик ҳисобга олинади..
Мисол: 7.  Тенгламани ечинг: 	
log	x4x=2 .
Ечиш:  Берилган тенглама 	
{4x>0;¿{x>0;¿{x≠1;¿¿¿¿ системага   тенг   кучли.   Лекин  аниқланиш   соҳасининг  4x>0 шартини  ташлаш
мумкин,   чунки   системанинг   бошқа   шартларига   кўра   автоматик   ҳисобга
олинади.  У ҳолда : 	
{4x>0;¿{x>0;¿{x≠1;¿¿¿¿  	{x>	0	;¿	{x≠	1	;¿¿¿¿	
log	g(x)f(x)<b
 ёки 	log	g(x)f(x)≤b  тенгсизлик ( логарифмик функциянинг	30
хоссасига асосан ) 	
[
¿
{g(x)>1;¿{f(x)>0;¿¿¿¿¿
 ёки 	
[
¿
{g(x)>1;¿{f(x)>0;¿¿¿¿¿  
системалар жамланмасига тенг кучли.	
log	g(x)f(x)>b
  ёки  	log	g(x)f(x)≥b   тенгсизлик ( логарифмик функциянинг	
30
 хоссасига асосан) 	
[
¿
{g(x)>1;¿¿¿¿¿ ёки	
[
¿
{g(x)>1;¿¿¿¿¿
системалар жамланмасига тенг кучли
Мисол: 8.  Тенгсизликни ечинг: 	
log	x2+4(4x+7)≥1 .
Ечиш:   Берилган тенгсизлик системалар жамланмасига тенг кучли	
[
¿	
{x	
2
+	4	>	1	;	¿	¿	¿	¿	¿ Жамланманинг   иккинчи   системаси     ечимларга   эга   эмас,   чунки  x2<−3
тенгсизлик   ечимларга   эга   эмас   Биринчи   система    	
x2−	4x−3≤0 тенгсизликка
тенг кучли, унинг ечими кесмадан иборат	
2−	√7≤	x≤	2+√7 .
D .  	
log	ϕ(x)f(x)=	log	ϕ(x)g(x) кўринишдаги   тенглама   ва   унга   мос  	
log	ϕ(x)f(x)<log	ϕ(x)g(x)
,  	log	ϕ(x)f(x)≤	log	ϕ(x)g(x) ,  	log	ϕ(x)f(x)>log	ϕ(x)g(x) ,	
log	ϕ(x)f(x)≥	log	ϕ(x)g(x)
тенгсизликлар .	log	ϕ(x)f(x)=	log	ϕ(x)g(x)   тенглама
(логарифмик функциянинг  	
40  хоссасига асосан)   	
{f(x)>0;¿{g(x)>0;¿{ϕ(x)>0;¿{ϕ(x)≠1;¿¿¿¿  системага тенг
кучли,   у   эса   ўз   навбатида  	
{f(x)>0;¿{ϕ(x)>0;¿{ϕ(x)≠1;¿¿¿¿ ёки  	{g(x)>0;¿{ϕ(x)>0;¿{ϕ(x)≠1;¿¿¿¿ системалардан   бирига
тенг кучли
Мисол: 10.  Тенгламани ечинг: 	
log	x2−1(3x−1)=log	x2−1x2 .
Ечиш:   Берилган тенглама 	
{3x−1>0;¿{x
2
>0;¿{x
2
−1>0;¿{x
2
−1≠1;¿¿¿¿
системага тенг кучли
Аниқланиш соҳаснинг 	
3x−1>0  ёки 	x2>0  шартларидан бирини ташлаш
мумкин,   чунки   у  	
3x−1=	x2 тенгликка   асосан   автоматик   ҳисобга   олинади.   У
ҳолда : 	
{x
2
>0;¿{x
2
−1>0;¿{x
2
−1≠1;¿¿¿¿{x≠	0	;¿	{x
2
>	1	¿	{x
2
≠	2	;¿	¿¿	¿ Жавоб:  x=	3+√5	
2 .

MAVZU:Logarifmik va ko'rsatkichli tenglama va tengsizliklarni o'rganish metodikasi REJA: 1. Logarifmik tenglama. 2. Ko`rsatkichli tengsizliklar. 3. Tenglama,tengsizlik va ularning sistemalarini asosiy sinflarini o’rganish metodikasi.

Ko‘rsatkichli va logarifmik tenglama va tengsizliklar. Ko rsatkichli tenglama va tengsizliklar transtsendent tenglama va ʼ tengsizliklar sinfiga kiradi. Ta rif: ʼ O zgarmas asoslarda daraja ko rsatkichlarida noma lum ʼ ʼ ʼ qatnashgan tenglama(tengsizlik) lar ko rsatkichli tenglama va ʼ tengsizliklar deb ataladi. Ko rsatkichli tenglama(tengsizlik)larni yechish ʼ 1. y= a x ko‘rinishdagi funkciya ko‘rsatkichli funkciya deyiladi. Bunda a  1, a  0. 2. a  1 bo‘lsa, y= a x funkciya quyidagi xossalarga ega bo‘ladi: a) D(y)=R; b) E(y)=R + ; v) funkciya o‘sadi ; g) x=0 da y=1; d) x>0 da a x >1; e) x<0 da 0< a x <1. 1- shakl. 3. y= a x funkciya 0< a<1 da quyidagi xossalarga ega bo‘ladi: a) D(y)=R; b) E(y)=R + ; v) funkciya kamayadi; g) x=0 da y=1; d) x>0 da 0< a x <1; e) x<0 da a x >1. 2-shakl. Ta’rif: Musbat b sonining a asosga ko‘ra logarifmi deb b ni hosil qilish uchun a ni ko‘tarish kerak bo‘lgan daraja ko‘rsatkichiga aytiladi. Bunda a  1, a>0. v sonining a asosga ko‘ra logarifmi odatda log a b ko‘rinishda yoziladi. Ta’rif: Asosi 10 dan iborat bo‘lgan logarifmlarni o‘nli logarifmlar deyiladi. Ularni odatda lgb ko‘rinishda yoziladi, bunda b ixtiyoriy musbat son. Ta’rif: Asosi e sonidan iborat logarifmni natural logarifm yoki Neper logarifmi deyiladi. Ularni odatda lnb ko‘rinishda yoziladi, bunda b ixtiyoriy musbat son. y=a x ko‘rsatkichli funkciya monoton funkciya bo‘lib, u teskarilanuv- x0y 1 y= а x а>1 x0y 1 y= а x 0< а<1

chidir. y=a x funkciya grafigini y=x to‘g‘ri chizig‘iga nisbatan simmetrik akslantirsak, y=log a x funkciya grafigini hosil qilamiz. 4. a>1 bo‘lsa, logarifmik funkciya quyidagi xossalarga ega bo‘ladi: a) D(y)=R + ; b) E(y)=R; v) funkciya o‘sadi; g) x=0 da l o g a x=0; d) 0<x<1 da l o g a x<0; e) x>1 da l o g a x>0 ( 3-shakl ). 5. y= log a x funkciya 0<x<1 da quyidagi xossalarga ega: a) D(y)=R + ; b) E(y)=R; v) funkciya kamayadi; g) x=0 da l o g a x=0; d) 0<x<1 da l o g a x>0; e) x>1 da l o g a x<0 (4 -shakl ). 4- shakl. Logarifmlar quyidagi asosiy xossalarga ega: 1. log a (x y)= log a x+log a y; 2. log a( x y)= log ax− log ay; 3. l o g a y k =k  l o g a b; 4. log ay=log cy log ca ; (c≠1; c>0); 5. log aky= 1 klog ay, k≠ 0; 6. log amyn= n m log ay, m≠0; 7. l o g a a=1; 8. l o g a 1=0; 9. xlog ay= ylogax, bu yerda x,y lar musbat haqiqiy sonlar. 10. alog ab= b 11. log ay= log anyn x0y 1 y=lоg a x, 0<a<1 x0y 1 y=l о g a x, a>0 y=l о g a x, 0<a<1 3-шакл.

12. log ay= 1 log ya. Yuqoridagi barcha formulalar o‘nli va natural logarifmlar uchun ham o‘rinli bo‘laveradi. 1. Ko‘rsatkichli tenglama. Ta’rif: Noma’lum o‘zgaruvchi daraja ko‘rsatkichida ishtirok etgan tenglamaga ko‘rsatkichli tenglama deyiladi Sodda ko‘rsatkichli tenglama a x =b ko‘rinishda yoziladi, bunda a>0, b>0, a  1. Bu tenglamaning ikkala qismini a asosga ko‘ra logarifmlab, x=log a b ni topamiz. 1- misol. 5 2x-1 =y 3-x tenglamani yeching. Yechish. 2x-1=(3-x)log 5 y yoki x= 1+3log 5y 2+log 5y ni hosil qilamiz. Quyida ko‘rsatkichli tenglamalarning maxsus turlarini qaraymiz: 1.1.  a 2x +  ax +  =0 (a>0, a  1) ko‘rinishdagi tenglama Bunday tenglama a x =t 1 va a x =t 2 tenglamalar sistemasini yechishga keltiriladi. Bunda t 1 , t 2  a 2x +  ax +  =0 tenglamaning ildizlari. 2- misol. 8 2x− 2 3(1+1x)+12 = 0 tenglamani yeching. Yechish: Daraja ko‘rsatkichining xossalaridan foydalanib, (8 1 x) 2 − 2 3(1+1 x) +12 = 0 ёки (8 1 x) 2 − 8⋅8 1 x+12 = 0 tenglamani hosil qilamiz. t=8 1 x almashtirish bajarib, t 2 -8t+10=0 ni olamiz. Uni yechib, t 1 =2 t 2 =6 ni olamiz. U holda dastlabki tenglama {8 1 x =2 ¿ ¿¿¿ sistemaga ekvivalent bo‘ladi. Bu sistemani 8 asosga ko‘ra logarifmlab, { 1 x = log 8 2 ¿ ¿ ¿ ¿ ni hosil qilamiz.

1.2.  a 2x +  (ab) x +  b 2x =0 ko‘rinishdagi tenglama Bunday tenglama t= ax bx almashtirish yordamida kvadrat tenglamaga keladi. 3- misol. 9 x +6 x =2 2x+1 tenglamani yeching. Yechish: Daraja ko‘rsatkichining xossalaridan foydalanib, quyidagi 3 2x +2 x  3 x =2  2 2x tenglamani hosil qilamiz. Bu tenglamaning ikkala qismini 2 2x ga bo‘lib, t=( 3 2) x belgilash kiritib, t 2 +t=2 kvadrat tenglamani hosil qilamiz. Uni yechib, t 1 =1, t 2 =-2 ildizlarni topamiz. U holda {( 3 2) x =1¿¿¿¿ sistema hosil bo‘ladi, uning 1-tenglamasini 3 2 asos bo‘yicha logarifmlab, x=0 ekanini topamiz.Sistemaning 2-tenglamasi yechimga ega emas, chunki ( 3 2) x x ning har qanday qiymatlarida noldan katta. Javob : x=0. 1.3. Ko‘paytuvchilarga yoyish bilan yechiladigan tenglamalar 4- misol. 25  2 x -10 x +5 x =25 tenglamani yeching. Yechish: Qo‘shiluvchilarni quyidagicha guruxlaymiz: 25  2 x -25+5 x - 2 x  5 x =0 25(2 x -1)+ 5 x (1-2 x )=0 , umumiy ko‘paytuvchini qavsdan tashqariga chiqarsak, (25-5 x )( 2 x -1)=0 tenglamani olamiz. Bundan esa 5 x =25 yoki 2 x =1 tenglamalarni olamiz. Bu tenglamalardan x=2 yoki x=0 yechimni topamiz. Javob: x={0;2} 1.4. a(x) b(x) =1 ko‘rinishdagi tenglama