Tafakkurni bilish faoliyati sifatida


TAFAKKURN I BILISH FAOLIYATI SI FATIDA
Reja ■ Tafakkurning bilish jarayonlari bilan bog’liqligi ■ Bilish jarayonlarining tafakkurga tasiri ■ 1-signal sistemasi va 2-Sistema orasidagi differensiya
■ Ташки оламдаги вокеиликни сезги, идрок ва тассавур жараёнлари оркали билиш мухим ахамият касб этади, лекин урганилаётган нарса ва ходисаларни атрофлича чукур акс эттириш учун булар хали етарли эмас. Чунки уларнинг узаро муносабатлари, сифат ва микдор узгаришлари, мураккаб ички богланишлари, узаро таъсир этиш хоссаларини бевосита кузатиш ёки хиссий образлар ёрдамида аниклаш имконияти йук. ■ Мадомики шундай экан, субъектнинг билиш /англаш/ лозим булган объект билан узаро таъсирини бевосита акс эттириш йули оркали булакларга ажратиш имконияти чекланганлиги сабабли хиссий билиш боскичидан аклий боскичга, яъни тафаккурга утиш зарурати тугилади. Фикр юритиш ёрдамида атроф – мухитни чукуррок билиш, нарсалар, вокеалар ва ходисалар уртасида мавжуд булган узаро ички муносабатлар, богланишларни аниклаш проблематик тарзда намоён булади. Инсон олдида проблема – муаммо вужудга келмас экан, у холда тафаккур жараёни хосил булиши мумкин эмас. ■ Шундай килиб, инсон узининг билиш фаолиятида вокеиликнинг мураккаб жихатларини хиссий боскич ёрдами билан акс эттира олмай колганда тафаккурга, фикр юритишга мурожаат килади. ■ Инсоннинг билиш фаолиятида сезги, идрок, тассавур образлари билан тафаккур узаро узликсиз равишда бир – бирини бойитиб туради. Ана шунга биноан билиш жараёнининг хиссий ва аклий боскичлари мавжуддир.