logo

Haroratning hasharotlar hayotidagi roli

Загружено в:

15.08.2023

Скачано:

0

Размер:

4418 KB
Haroratning hasharotlar Haroratning hasharotlar 
hayotidagi rolihayotidagi roli Мухит харорати: Абиотик факторлар ичида хаётий Мухит харорати: Абиотик факторлар ичида хаётий 
мухит  шароитини яратишда факторлари-иссиклик, мухит  шароитини яратишда факторлари-иссиклик, 
намлик, ёруглик ва хаво харорати мухим роль  уйнайди. намлик, ёруглик ва хаво харорати мухим роль  уйнайди. 
Айникса ҳашаротлар учун иссиклик-термик фактор катта Айникса ҳашаротлар учун иссиклик-термик фактор катта 
роль уйнайди. роль уйнайди.  Чунки ҳашаротлар совукконлилар- пойкилотерм Чунки ҳашаротлар совукконлилар- пойкилотерм 
организмдир, яъни доимий тана хароратига эга эмас. организмдир, яъни доимий тана хароратига эга эмас. 
Шунинг учун ҳашаротларнинг хаёт функцияси, уларнинг Шунинг учун ҳашаротларнинг хаёт функцияси, уларнинг 
хулки, усиш  тезлиги, популяция линамикаси ташки хулки, усиш  тезлиги, популяция линамикаси ташки 
мухит харорати билан аникланади.мухит харорати билан аникланади. Хароратлар одатда  одатда 10-400 уртасидаги иссикликда  Хароратлар одатда  одатда 10-400 уртасидаги иссикликда  
харакатчан булади. Харорат пасайганда ҳашаротлар овқатлар харакатчан булади. Харорат пасайганда ҳашаротлар овқатлар 
овқатланишдан, сунгра харакатланишдан тухтайди ва нихоят, нобуд овқатланишдан, сунгра харакатланишдан тухтайди ва нихоят, нобуд 
булади. Хароратнинг нормадан ортик кутарилиши хам ҳашаротларга булади. Хароратнинг нормадан ортик кутарилиши хам ҳашаротларга 
салбий таъсир курсатади.салбий таъсир курсатади. Харорат ҳашаротлар жинсий махсулотнинг етилишига Харорат ҳашаротлар жинсий махсулотнинг етилишига 
хам таъсир этади. Ҳашаротларнинг  эмбрионал ва хам таъсир этади. Ҳашаротларнинг  эмбрионал ва 
потэмбрионал тараккиёти юкори хароратда тезлашади. потэмбрионал тараккиёти юкори хароратда тезлашади. 
Натижада тараккиёт йикли  кискаради ва  ҳашарот Натижада тараккиёт йикли  кискаради ва  ҳашарот 
тезрок купаяди. тезрок купаяди.  Ҳашаротларнинг сувукка чидамлилиги уларнинг сони  Ҳашаротларнинг сувукка чидамлилиги уларнинг сони  
ва таркалишида  мухим роль уйнайди. Куп тур ва таркалишида  мухим роль уйнайди. Куп тур 
ҳашаротлар совукка чидамлидир Совукка чидамлик ҳашаротлар совукка чидамлидир Совукка чидамлик 
организмнинг холатига ва совутишнинг тезлигига,  организмнинг холатига ва совутишнинг тезлигига,  
умуман биохимиявий хамда физиологик хусусиятларига умуман биохимиявий хамда физиологик хусусиятларига 
боглик.боглик. Ёг  таначалари куп, эркин сув микдори  кам булса, Ёг  таначалари куп, эркин сув микдори  кам булса, 
ҳашарот совукка купрок чидайди. Масалан, курукда ёг ҳашарот совукка купрок чидайди. Масалан, курукда ёг 
таначаси куп ва суви кам булса у 8-110   уртасида халок таначаси куп ва суви кам булса у 8-110   уртасида халок 
булади, ёг таначалари яхши тараккий этмаган ва эркин булади, ёг таначалари яхши тараккий этмаган ва эркин 
сув микдорида учраса курт –5-60да нобуд  булади. Совук  сув микдорида учраса курт –5-60да нобуд  булади. Совук  
ва илик  хароратларнинг  нотекис алмашиниши  ва илик  хароратларнинг  нотекис алмашиниши  
хароратлар учун  халокатлидир. хароратлар учун  халокатлидир.  Ҳашаротларнинг караб ривожланиши Ҳашаротларнинг караб ривожланиши 
тезлигини хакикатга якинрок аниклаш ва тезлигини хакикатга якинрок аниклаш ва 
йил мобайнида бугин бериш миклорини  йил мобайнида бугин бериш миклорини  
белгилаш учун ривожланиш самарали белгилаш учун ривожланиш самарали 
хароратни аниклаш мухим роль уйнайди хароратни аниклаш мухим роль уйнайди  Ривожланиш нуктасидан  Ривожланиш нуктасидан  
юкорида ва юкори юкорида ва юкори 
нуктасидан чикмаган  нуктасидан чикмаган  
ораликда жойлашган  ораликда жойлашган  
иссиклик самарали иссиклик самарали 
харорат деб айтилади. харорат деб айтилади. 
Бу харорат ҳашаротнинг Бу харорат ҳашаротнинг 
нормал ривожланиши нормал ривожланиши 
таъминлайди. Самарали таъминлайди. Самарали 
ҳашаротни аниклаш учун ҳашаротни аниклаш учун 
пастки нукта пастки нукта 
ривожланиш хароратини ривожланиш хароратини 
билиш шарт билиш шарт  
Куп олимларнинг олиб борган кузатишлари Куп олимларнинг олиб борган кузатишлари 
курсатишича хар бир индивид ва турнинг курсатишича хар бир индивид ва турнинг 
ривожланиши учун зарур бўлган самарали ривожланиши учун зарур бўлган самарали 
йигиндиси иссиклик константи деб йигиндиси иссиклик константи деб 
белгиланади. Иссиклик константи турнинг белгиланади. Иссиклик константи турнинг 
характерли белгиси булиб унинг катталиги характерли белгиси булиб унинг катталиги 
турини иссикликка – экологик факторга турини иссикликка – экологик факторга 
талабчанлик даражасини аниклайди.талабчанлик даражасини аниклайди. 
Мухитнинг намлиги:Мухитнинг намлиги:

  
Мухитнинг намлиги турлича Мухитнинг намлиги турлича 
булиб,  ашаротлар экологиясида ҳбулиб,  ашаротлар экологиясида ҳ
хавонинг нисбий намлиги, яъни хавонинг нисбий намлиги, яъни 
сув буги билан туйиниш фоизни сув буги билан туйиниш фоизни 
мухим ахамиятга эга. мухим ахамиятга эга. 
Намликнинг таъсири турлича Намликнинг таъсири турлича 
булиб,  ашаротлар танасидаги 
ҳбулиб,  ашаротлар танасидаги ҳ
сув микдорига боглик. Мухит сув микдорига боглик. Мухит 
намлиги  ашаротнинг 	
ҳнамлиги  ашаротнинг ҳ
хаётчанлиги ва серпуштлигига хаётчанлиги ва серпуштлигига 
таъсир этади.таъсир этади. 
Айрим тур  ашаротларнинг ҳАйрим тур  ашаротларнинг ҳ
ривожланишига намлик хароратга ривожланишига намлик хароратга 
караганда турлича таъсир этади. караганда турлича таъсир этади. 
Масалан, бир тур хашорот намлик Масалан, бир тур хашорот намлик 
таъсирида  ривожланса, бошка таъсирида  ривожланса, бошка 
турлари секин ривожланади.турлари секин ривожланади. 
Карам куяси ва Карам куяси ва 
чигирткасимонлар чигирткасимонлар 
кургокчил даврда кургокчил даврда 
купаяди, ўсимлик купаяди, ўсимлик 
битлари эса аксинча битлари эса аксинча 
намлик мавсумда тезрок намлик мавсумда тезрок 
купаяди.  ашаротлар Ҳкупаяди.  ашаротлар Ҳ
танаси-нинг катта-танаси-нинг катта-
кичиклиги, яъни кичиклиги, яъни 
бугланиш юзасининг бугланиш юзасининг 
катталиги, мухит катталиги, мухит 
намлиги-дан экологик намлиги-дан экологик 
фактор сифатида фактор сифатида 
хашорот жуда хамт хашорот жуда хамт 
тобедир тобедир  
Айникса очик хавода яшайдиган Айникса очик хавода яшайдиган 
хашоротлар, чунки ташки мухит хашоротлар, чунки ташки мухит 
намлиги турли даврлари-да намлиги турли даврлари-да 
турлича булади. турлича булади.  
ашаротлар танасидаги намликни Ҳашаротлар танасидаги намликни Ҳ
бир меъёрда саклаш махсус бир меъёрда саклаш махсус 
механизм талаб этади. Бу механизм механизм талаб этади. Бу механизм 
хашоротларда морфологик, хашоротларда морфологик, 
физиологик ва экологик физиологик ва экологик 
адаптациядир адаптациядир  Баъзи бир ҳашарот турларининг Баъзи бир ҳашарот турларининг 
ривожланиш бусагасида ва самарали ривожланиш бусагасида ва самарали 
харорат йигиндиси куйидаги жадвалда харорат йигиндиси куйидаги жадвалда 
берилган.берилган.
№
 Турларнинг ном и Пастки тараккиёт бусагаси  (   t 
   ) Хароратнинг самарали йигиндиси 
(С)
1
Олма шираси 7, 0 11, 4
2
Уй пашшаси 12, 0 260
3
Омбор узунбурун кунгизи 11, 0 360
4
Карам куяси 9, 8 380
5
Швед пашшаси 8, 0 400
6
Кузги тунлам 10, 0 1000
7
Сарик суварак 6, 5 1900 
  
Жадвал маълумотларига кура тахминан Жадвал маълумотларига кура тахминан 
ривожланиш давоматини доимий у ёки бу ривожланиш давоматини доимий у ёки бу 
хароратда аниклаш мумкин. Масалан, 21 0С хароратда аниклаш мумкин. Масалан, 21 0С 
да омбор узунбурун кунгизи тахминан 36 кун да омбор узунбурун кунгизи тахминан 36 кун 
ривожланади. Ривожланаётган харорат-дан 21 ривожланади. Ривожланаётган харорат-дан 21 
0С пастки тараккиёт бусага хароратини 110 0С пастки тараккиёт бусага хароратини 110 
олиб, чиккан сонни ривожланиш кунлар олиб, чиккан сонни ривожланиш кунлар 
микдорига 36 купайтирилиб, риводланиш микдорига 36 купайтирилиб, риводланиш 
доимий самарали харорат йигиндиси ёки доимий самарали харорат йигиндиси ёки 
иссиклик константи аникланади иссиклик константи аникланади  
Ривожланиш бусагаси ва иссиклик Ривожланиш бусагаси ва иссиклик 
константи оркали  ёки бу турни константи оркали  ёки бу турни 
турли хил географик нуктада неча турли хил географик нуктада неча 
марта бугин еришини хисоблаб марта бугин еришини хисоблаб 
чикиш мумкин. Бунинг учун шу чикиш мумкин. Бунинг учун шу 
географик зонани куп йиллик географик зонани куп йиллик 
уртача хамма ойлар буйича уртача хамма ойлар буйича 
вегетация даврининг харорат шу вегетация даврининг харорат шу 
географик зона буйича хисоблаб географик зона буйича хисоблаб 
чикиш керак. чикиш керак.  
Самарали харорат Самарали харорат 
йигиндиси  ашарот ҳйигиндиси  ашарот ҳ
турнинг иссиклик турнинг иссиклик 
константига константига 
булинади булинади  O’zgaruvchan harorat sharoitida hayot O’zgaruvchan harorat sharoitida hayot 
kechiruvchi turlarning ko’pchiligi yiliga ikki kechiruvchi turlarning ko’pchiligi yiliga ikki 
marta nasl beradi .    M: uya kaptari, kuyalar marta nasl beradi .    M: uya kaptari, kuyalar  Harorat eng birinchi navbatda hashoratlar u 
yoki bu teri va guruhlarning tarqalishiga 
tasir ko’rsatadi. Hashoratlarning faolligi haroratga ham Hashoratlarning faolligi haroratga ham 
bevosita bog’liqdir. Har bir tur o’zining harorat bevosita bog’liqdir. Har bir tur o’zining harorat 
odatda hashoratlarning optimumiga yaqin odatda hashoratlarning optimumiga yaqin 
keladi ammo u bilan mos kelishi shart emas.keladi ammo u bilan mos kelishi shart emas. 
Parmalovchilarga Parmalovchilarga 
qarshi kurash qarshi kurash 
lichinkalarining lichinkalarining 
hayot kechirishi hayot kechirishi 
tufayli juda tufayli juda 
qiyindir,qish faslida qiyindir,qish faslida 
buyumlarning 3-5 buyumlarning 3-5 
sutka davomida -20 sutka davomida -20 
c dan -25 c gacha c dan -25 c gacha 
muzlatishdir . muzlatishdir . 
Natijada lichinkalar Natijada lichinkalar 
nobud bo’ladi. nobud bo’ladi.   
Harorat hashoratlarga bevosita Harorat hashoratlarga bevosita 
tasir qilib balansini tasir qilib balansini 
o’zgartiradi,oqibatda fiziologik o’zgartiradi,oqibatda fiziologik 
jarayonlar o’tishi ham o’zgaradi.jarayonlar o’tishi ham o’zgaradi. Turlarning muhitga talabchanligiga Turlarning muhitga talabchanligiga 
ko’ra turlari .ko’ra turlari .
  
►
1.Termofil – 1.Termofil – 
issiqqa  talabchan issiqqa  talabchan 
turlarga aytiladi.turlarga aytiladi. ►
2. Kriofil – 2. Kriofil – 
sovuqqa sovuqqa 
talabchan talabchan 
turlarga aytiladi.turlarga aytiladi.
  
►
3. Gidrofil – suv 3. Gidrofil – suv 
muhitiga muhitiga 
talabchan talabchan 
turlarga aytiladi.turlarga aytiladi. ►
4. Kserofil – 4. Kserofil – 
tuproqqa tuproqqa 
talabchan bo’lgan talabchan bo’lgan 
turlar.turlar. Odatda hashoratlar 10 c dan 40 c gacha Odatda hashoratlar 10 c dan 40 c gacha 
harakatchan bo’ladi. M:suli shvet pashshasi harakatchan bo’ladi. M:suli shvet pashshasi 
g’umbakdan chiqqandan keyin 22 c g’umbakdan chiqqandan keyin 22 c 
issiqlikda 10 kundan keyin tuxum qo’yadi, issiqlikda 10 kundan keyin tuxum qo’yadi, 
lekin 17-14 c , 14-36 c va 4 c 50 kundan lekin 17-14 c , 14-36 c va 4 c 50 kundan 
so’ng tuxum qo’yib ko’payishi aniqlangan.so’ng tuxum qo’yib ko’payishi aniqlangan. Hashoratlarning perinatal va postnatal Hashoratlarning perinatal va postnatal 
rivojlanishi yuqori haroratda tezlashadi, rivojlanishi yuqori haroratda tezlashadi, 
natijada taraqqiyot sikli qisqarib tez natijada taraqqiyot sikli qisqarib tez 
ko’payadi .ko’payadi . Bedaga parazidlik qiladigan qurt 17 c da Bedaga parazidlik qiladigan qurt 17 c da 
ko’payish uchun 56 kun muddat talab ko’payish uchun 56 kun muddat talab 
qiladi ,21 c da esa 34 kun 22 c da 31 kun qiladi ,21 c da esa 34 kun 22 c da 31 kun 
rivojlanadi. G’o’zada parazidlik qiladigan rivojlanadi. G’o’zada parazidlik qiladigan 
shiralar o’zining ko’payishini 30 c gacha shiralar o’zining ko’payishini 30 c gacha 
faollashtiradi .faollashtiradi .                  Xulosa
Harorat hasharotlarning hayotiga 
katta tasir ko’rsatadi. Jumladan 
ularning jinsiy jihatdan yetilishiga 
oziqlanishiga, rivojlanishiga, 
harakatchanligiga, o’sishiga va 
boshqalarga tasir ko’rsatadi .

Haroratning hasharotlar Haroratning hasharotlar hayotidagi rolihayotidagi roli

Мухит харорати: Абиотик факторлар ичида хаётий Мухит харорати: Абиотик факторлар ичида хаётий мухит шароитини яратишда факторлари-иссиклик, мухит шароитини яратишда факторлари-иссиклик, намлик, ёруглик ва хаво харорати мухим роль уйнайди. намлик, ёруглик ва хаво харорати мухим роль уйнайди. Айникса ҳашаротлар учун иссиклик-термик фактор катта Айникса ҳашаротлар учун иссиклик-термик фактор катта роль уйнайди. роль уйнайди.

Чунки ҳашаротлар совукконлилар- пойкилотерм Чунки ҳашаротлар совукконлилар- пойкилотерм организмдир, яъни доимий тана хароратига эга эмас. организмдир, яъни доимий тана хароратига эга эмас. Шунинг учун ҳашаротларнинг хаёт функцияси, уларнинг Шунинг учун ҳашаротларнинг хаёт функцияси, уларнинг хулки, усиш тезлиги, популяция линамикаси ташки хулки, усиш тезлиги, популяция линамикаси ташки мухит харорати билан аникланади.мухит харорати билан аникланади.

Хароратлар одатда одатда 10-400 уртасидаги иссикликда Хароратлар одатда одатда 10-400 уртасидаги иссикликда харакатчан булади. Харорат пасайганда ҳашаротлар овқатлар харакатчан булади. Харорат пасайганда ҳашаротлар овқатлар овқатланишдан, сунгра харакатланишдан тухтайди ва нихоят, нобуд овқатланишдан, сунгра харакатланишдан тухтайди ва нихоят, нобуд булади. Хароратнинг нормадан ортик кутарилиши хам ҳашаротларга булади. Хароратнинг нормадан ортик кутарилиши хам ҳашаротларга салбий таъсир курсатади.салбий таъсир курсатади.

Харорат ҳашаротлар жинсий махсулотнинг етилишига Харорат ҳашаротлар жинсий махсулотнинг етилишига хам таъсир этади. Ҳашаротларнинг эмбрионал ва хам таъсир этади. Ҳашаротларнинг эмбрионал ва потэмбрионал тараккиёти юкори хароратда тезлашади. потэмбрионал тараккиёти юкори хароратда тезлашади. Натижада тараккиёт йикли кискаради ва ҳашарот Натижада тараккиёт йикли кискаради ва ҳашарот тезрок купаяди. тезрок купаяди.